Analize postojećeg stanja nisu nam više potrebne. Autor treba da preloži rešenje. Gde je izlaz? Ako se odgovor svodi samo na smenu vlade Srbije niko ga neće uzeti ozbiljno. Dakle, pokažite malo više kreativnosti u pristupu.
Preporuke:
0
0
2
četvrtak, 26 novembar 2009 12:36
Bojan
U principu radi se o nedostatku vizije. Naš sistem se razvija po ad-hok principu, od danas do sutra, i niko (u nadležnim instancama) ne razmišlja niti ima ideju kakva će Srbija biti za 20-50 godina, po pitanju infrastrukture, demografije, obrazovanja, dugova itd. Ali u svakom slučaju još uvijek ima gorih od vas. Pogledajte malo po BiH i vidjećete kako smo mi u još goroj poziciji. Imamo i zajednički problem komunističkog mentaliteta. Radi se o atmosferi u vazduhu, jednostavno kada odem u inostranstvo svuda oko sebe vidim ljude koji rade, teži se ka povećanju efikasnosti, svako se trudi na nečemu, pa i mene takvo okruženje povuče da proizvodim rezultate. Kada dođem kući vidim neraspoloženje, mrzovolju, zavist, niko neće ništa da radi, niko neće da napreduje, svako gleda kako će nešto da izvrda i prevari, i meni lično bude teško da se krećem u takvom okruženju i proizvodim realnu vrijednost.
Preporuke:
0
0
3
četvrtak, 26 novembar 2009 13:05
M.Filipovic
bravo retko tachna anakiza naseg stanja kad nam drzavu vode pravnici a ne inzinjeri nema razvoja u malinama i sljivama vec u auto industriji vojnoj industriji ne trebaju nam menadgeri vec inginjeri koji hoce da rade a ne da uvoze kao djilas
Preporuke:
0
0
4
četvrtak, 26 novembar 2009 13:51
Branko
"U Srbiji se dominantno investira u one grane koje se lako mogu kartelizovati ili monopolizovati,..."
Izvlačiti pare od naroda na siguran način, većinu držati u beznađu, manipulisati, ucjenjivati i itd...
Preporuke:
0
0
5
četvrtak, 26 novembar 2009 17:54
Vladimir
U principu se radi o postojanju primitivne vizije otimanja novca u aktuelnom trenutku, a kako ce se razvijati drzava nije ni vazno, uvek postoji realno resenje - protektorat.
Ionako se zastupaju tudji interesi, zapada se u duznicko ropstvo, oligarhija se bogati na racuh drzavnih resursa.
Zasto bi sada raspredali o nekakvoj industriji, laznim tvrdnjama o nekvalitetnim radnicima.
Imamo ocigledno nekvalitetne intelektualce, spremne na teske moralne kompromise, zarad blagoutrobija..kakve veze ima da li se pare zaradjuju tesko na zapadu ili lako i nemoralno u Srbiji.
Preporuke:
0
0
6
četvrtak, 26 novembar 2009 21:37
komentar
U drzavi Srbiji privredna infrastruktura je u ocajnom stanju,sto i nije neki problem koji se ne moze resiti u nekom razumnom roku.
Glavni problem u Srbiji je institucijalna infrastruktura koja je u ocajnom stanju,a to se ne moze resiti u kratkom roku,jer za to su potrebne decenije,pa cak i vekovi.
Kad se jednom unisti obrazovanje,steta koja iz toga proizidje je strahovito velika.
Kada se jednom losi kadrovi infiltriraju u pore drustva oni tu ostaju dugo, minimum jedan radni vek.To u najboljem slucaju,a u stvarnosti to bude duze jer losi kadrovi kasnije stvaraju nove lose kadrove.Negativna selekcija tada postaje pravilo,jer svako ko strci kvalitetom i znanjem biva potisnut kao neka smetnja.Tako je u srpskoj kvazi privredi(i javni i privatni sektor)doslo do fenomena koji glasi NIJE BITNO STA SI ZAVRSIO OD SKOLE VEC DA LI SI SPOSOBAN,naravno ko je sposoban rece oni (losi kadrovi).Tako danas imate fenomen privatnih fakulteta u Srbiji(o strucnom kvalitetu njihovih diplomaca iluzorno je gubiti reci),koji ce dati u sledecem periodu nove sudije,advokate,pravnike,drzavne sluzbenike,doktore,ekonomiste,politicare...
Sada ja Vas pitam kako u takvom sistemu ocekivati razvoj privrede.Ko ce ulagati u takvo okruzenje,ozbiljni sigurno nece.
Sta nam se desava sa vojskom,koja ima sve manje vojnika,a o opremi i da ne govorim.Gde nema jake vojske nema ni jake privrede.Ima vise razloga zasto kapital ide ka onim drzavama gde su oruzane snage veoma jake u odnosu na okruzenje.
Kakva nam je javni sektor,drzavna administracija i komunalna preduzeca.Kadrovska struktura tamo je vecinom partijska i rodjacka,gde je tu kvalitet.
Moje licno misljenje je da se prvenstveno moraju ojacati drzavne i drustvene institucije,jer samo tako moze doci do oporavka privrede.
Preporuke:
0
0
7
četvrtak, 26 novembar 2009 21:50
Kvrga
Za Bojana-Nema potrebe za vizijom, koga je briga šta će i gde će Srbija za 20-50 godina, jer ona tada neće ni postojati, kao što ni Srbalja biti neće. Čemu vizija?
Preporuke:
0
0
8
četvrtak, 26 novembar 2009 22:05
MP
Autor":Da bi se problem rešio, potrebna su ogromna ulaganja, po svaku cenu, na svaki način. Po svaku cenu znači po cenu rezanja budžetske i lične potrošnje, ili kraće, po cenu pada ionako niskog životnog standarda
Srbija nema dovoljno disciplinovanu niti dovoljno kvalitetnu radnu snagu kojom može privući strane investicije. Ogroman broj kvalifikovanih ljudi i profesionalaca je emigrirao i to je proces koji se nastavlja.
Današnji obrazovni sistem taj gubitak ne može brzo nadoknaditi ni po kvalitetu, ni po kadrovskoj strukturi. Obrazovanje sve manje služi potrebama privrede i društva, a sve više postaje unosan biznis akademskih preduzetnika."
Uz još po nešto sve se slažem sa autorom.Politička volja?Naravno ona se pokazuje na izborima(bar delimično poštenim).Može li to u Srbiji?Može.A kad onda?Kad narod kaže.
Preporuke:
0
0
9
četvrtak, 26 novembar 2009 23:39
Nikola Turajlić
Autor kao i obično u svojim tekstovima daje izvrsnu analizu stanja i uzroka, da bi potom predložio mere za razrešenje koje nisu u korelaciji s utvrdjenom "dijagnozom".
Predložena izgradnja infrastrukture pretpostavlja enormno zaduživanje države da bi potom autoputevi, željeznice, aerodromi i sl. zjapili prazni, jer se u Srbiji jedva nešto prozvodi. Očekivati u Srbiji u razdoblju SEK-e strane investicije je jednako fatamorgani.
Vapaj autora za novoškolovanim stručnjacima predstavlja samo pustu želju. Stvoriti kvalitetnog školovanog i uz to dovoljno iskusnog poslovnog čoveka traži, uz sve najbolje uslove, bar deceniju, za što Srbija očito nema vremena, jer se nalazi u predkolapsnom stanju.
Kako autor nema rešenje za probleme koje analizira, to očito misli da kao finansijski konzultant je dužan ponuditi bilo kakovo, pa se tako čak diskvalificira i u očima čitalaca laika.
Preporuke:
0
0
10
petak, 27 novembar 2009 13:08
thinking maize
Poštovani g-dine Katiću, pošto radim u jednom poljoprivrednom institutu (a po obrazovanju sam biolog, pa stvari gledam malo "iskosa"), dodao bih nešto o "našoj velikoj šansi", što poljoprivreda jeste, ali više kao potencija, nego kao aktuelnost!
Jedna koleginica, inače docent na Poljoprivrednog fakultetu u Zemunu, mi reče sledeće: "Znaš, ja sam Srpkinja iz Hrvatske i u Zagrebu sam završila Poljoprivredni fakultet. Taj fakultet su studirala deca sa sela ili iz malih mesta. Ovde, u Zemunu, polovina studenata Poljoprivrednog fakulteta su rođeni Beograđani. Ti ljudi ne razumeju selo i poljoprivredu! I ne mogu da reše probleme sela i poljoprivrede!" Jedan penzionisani profesor istog, Poljoprivrednog fakulteta iz zemuna svojevremeno je rekao sledeće: "U Srbiji imate dva poljoprivredna fakulteta: u Novom Sadu AGRONOMSKOG SMERA i Zemunu FILOZOFSKOG SMERA!" Da još dodam, skoro u emisiji
"Znanje na poklon" TV "V92" (sic!) aktuelni gradonačelnik Beograda g-din Đilas reče: "Beograd najviše deviza zaradi iz poljoprivrede!" Šta reći!
Preporuke:
0
0
11
petak, 27 novembar 2009 19:36
Mladen
U jednom od svojih komentara u Politici, prilikom polemike sa čitaocima gospodin Katić izjavljuje, parafraziram: "Teoretski novac se može štampati i puštati u opticaj sve dok u privredi postoje neiskorišćeni kapaciteti."
Međutim, o tome u ovom tekstu nema ni traga. Šta bi gosn. Katiću? Zar Srbija nema neiskorišćene resurse i armiju nezaposlenih? Ima naravno. Zašto onda autor govori o izgradnji infrastrukture po cenu daljeg pada životnog standarda i rezanja budžetske i lične potrošnje? Gde je logika jednog takvog pristupa? Da je to rekao neki portparol MMF-a i internacionalih bankara, pa da čovek i razume njihove motive.
Da li će jedna zemlja, pa i Srbija, izgraditi svoju infrastrukturu zavisi samo od toga da li ima neophodan materijal, opremu i radnu snagu. Novac treba samo emitovati i to bezuslovno, dakle ne kao dug (kredit) već pravi novac i platiti ljude i firme koji su angažovani na konkretnim projektima. On je samo posrednik u razmeni, a ne vrednost po sebi. Time ostvarujemo višestruku dobit: stvaramo infrastrukturu koja dramatično podiže kvalitet života čitavom društvu, olakšava i podstiče proizvodne aktivnosti i povrh svega ovakvim postupkom saniramo strahovitu nelikvidnost koja hara srpskom privredom jer u opticaj ubacujemo svež novac koji nije opterećen nikakvim kamatama i dugovanjima. Potpuno je neverovatno reći kako je problem oko izgradnje infrastrukture nedostatak papira (novca) ili ako je u pitanju elektronska zabeleška, onda ni toliko.
Inflacije nema jer novac dozirano i namenski pritiče podmazujući privredni mehanizam i tako stimuliše čitavu ekonomiju uz porast kupovne moći. Domaća proizvodnja i domaća valuta su osnov svega. Potreba za devizama i izvoz su isforsirani i nametnuti jer vlast po nalogu stranih gazda sistematski uništavaju našu privredu, dok u isto vreme svima namiču omču oko vrata sumanutim zaduživanjem u instranstvu (devizama kreiranim iz vaduha).
.jpg)
Izvlačiti pare od naroda na siguran način, većinu držati u beznađu, manipulisati, ucjenjivati i itd...
Ionako se zastupaju tudji interesi, zapada se u duznicko ropstvo, oligarhija se bogati na racuh drzavnih resursa.
Zasto bi sada raspredali o nekakvoj industriji, laznim tvrdnjama o nekvalitetnim radnicima.
Imamo ocigledno nekvalitetne intelektualce, spremne na teske moralne kompromise, zarad blagoutrobija..kakve veze ima da li se pare zaradjuju tesko na zapadu ili lako i nemoralno u Srbiji.
Glavni problem u Srbiji je institucijalna infrastruktura koja je u ocajnom stanju,a to se ne moze resiti u kratkom roku,jer za to su potrebne decenije,pa cak i vekovi.
Kad se jednom unisti obrazovanje,steta koja iz toga proizidje je strahovito velika.
Kada se jednom losi kadrovi infiltriraju u pore drustva oni tu ostaju dugo, minimum jedan radni vek.To u najboljem slucaju,a u stvarnosti to bude duze jer losi kadrovi kasnije stvaraju nove lose kadrove.Negativna selekcija tada postaje pravilo,jer svako ko strci kvalitetom i znanjem biva potisnut kao neka smetnja.Tako je u srpskoj kvazi privredi(i javni i privatni sektor)doslo do fenomena koji glasi NIJE BITNO STA SI ZAVRSIO OD SKOLE VEC DA LI SI SPOSOBAN,naravno ko je sposoban rece oni (losi kadrovi).Tako danas imate fenomen privatnih fakulteta u Srbiji(o strucnom kvalitetu njihovih diplomaca iluzorno je gubiti reci),koji ce dati u sledecem periodu nove sudije,advokate,pravnike,drzavne sluzbenike,doktore,ekonomiste,politicare...
Sada ja Vas pitam kako u takvom sistemu ocekivati razvoj privrede.Ko ce ulagati u takvo okruzenje,ozbiljni sigurno nece.
Sta nam se desava sa vojskom,koja ima sve manje vojnika,a o opremi i da ne govorim.Gde nema jake vojske nema ni jake privrede.Ima vise razloga zasto kapital ide ka onim drzavama gde su oruzane snage veoma jake u odnosu na okruzenje.
Kakva nam je javni sektor,drzavna administracija i komunalna preduzeca.Kadrovska struktura tamo je vecinom partijska i rodjacka,gde je tu kvalitet.
Moje licno misljenje je da se prvenstveno moraju ojacati drzavne i drustvene institucije,jer samo tako moze doci do oporavka privrede.
Srbija nema dovoljno disciplinovanu niti dovoljno kvalitetnu radnu snagu kojom može privući strane investicije. Ogroman broj kvalifikovanih ljudi i profesionalaca je emigrirao i to je proces koji se nastavlja.
Današnji obrazovni sistem taj gubitak ne može brzo nadoknaditi ni po kvalitetu, ni po kadrovskoj strukturi. Obrazovanje sve manje služi potrebama privrede i društva, a sve više postaje unosan biznis akademskih preduzetnika."
Uz još po nešto sve se slažem sa autorom.Politička volja?Naravno ona se pokazuje na izborima(bar delimično poštenim).Može li to u Srbiji?Može.A kad onda?Kad narod kaže.
Predložena izgradnja infrastrukture pretpostavlja enormno zaduživanje države da bi potom autoputevi, željeznice, aerodromi i sl. zjapili prazni, jer se u Srbiji jedva nešto prozvodi. Očekivati u Srbiji u razdoblju SEK-e strane investicije je jednako fatamorgani.
Vapaj autora za novoškolovanim stručnjacima predstavlja samo pustu želju. Stvoriti kvalitetnog školovanog i uz to dovoljno iskusnog poslovnog čoveka traži, uz sve najbolje uslove, bar deceniju, za što Srbija očito nema vremena, jer se nalazi u predkolapsnom stanju.
Kako autor nema rešenje za probleme koje analizira, to očito misli da kao finansijski konzultant je dužan ponuditi bilo kakovo, pa se tako čak diskvalificira i u očima čitalaca laika.
Jedna koleginica, inače docent na Poljoprivrednog fakultetu u Zemunu, mi reče sledeće: "Znaš, ja sam Srpkinja iz Hrvatske i u Zagrebu sam završila Poljoprivredni fakultet. Taj fakultet su studirala deca sa sela ili iz malih mesta. Ovde, u Zemunu, polovina studenata Poljoprivrednog fakulteta su rođeni Beograđani. Ti ljudi ne razumeju selo i poljoprivredu! I ne mogu da reše probleme sela i poljoprivrede!" Jedan penzionisani profesor istog, Poljoprivrednog fakulteta iz zemuna svojevremeno je rekao sledeće: "U Srbiji imate dva poljoprivredna fakulteta: u Novom Sadu AGRONOMSKOG SMERA i Zemunu FILOZOFSKOG SMERA!" Da još dodam, skoro u emisiji
"Znanje na poklon" TV "V92" (sic!) aktuelni gradonačelnik Beograda g-din Đilas reče: "Beograd najviše deviza zaradi iz poljoprivrede!" Šta reći!
Međutim, o tome u ovom tekstu nema ni traga. Šta bi gosn. Katiću? Zar Srbija nema neiskorišćene resurse i armiju nezaposlenih? Ima naravno. Zašto onda autor govori o izgradnji infrastrukture po cenu daljeg pada životnog standarda i rezanja budžetske i lične potrošnje? Gde je logika jednog takvog pristupa? Da je to rekao neki portparol MMF-a i internacionalih bankara, pa da čovek i razume njihove motive.
Da li će jedna zemlja, pa i Srbija, izgraditi svoju infrastrukturu zavisi samo od toga da li ima neophodan materijal, opremu i radnu snagu. Novac treba samo emitovati i to bezuslovno, dakle ne kao dug (kredit) već pravi novac i platiti ljude i firme koji su angažovani na konkretnim projektima. On je samo posrednik u razmeni, a ne vrednost po sebi. Time ostvarujemo višestruku dobit: stvaramo infrastrukturu koja dramatično podiže kvalitet života čitavom društvu, olakšava i podstiče proizvodne aktivnosti i povrh svega ovakvim postupkom saniramo strahovitu nelikvidnost koja hara srpskom privredom jer u opticaj ubacujemo svež novac koji nije opterećen nikakvim kamatama i dugovanjima. Potpuno je neverovatno reći kako je problem oko izgradnje infrastrukture nedostatak papira (novca) ili ako je u pitanju elektronska zabeleška, onda ni toliko.
Inflacije nema jer novac dozirano i namenski pritiče podmazujući privredni mehanizam i tako stimuliše čitavu ekonomiju uz porast kupovne moći. Domaća proizvodnja i domaća valuta su osnov svega. Potreba za devizama i izvoz su isforsirani i nametnuti jer vlast po nalogu stranih gazda sistematski uništavaju našu privredu, dok u isto vreme svima namiču omču oko vrata sumanutim zaduživanjem u instranstvu (devizama kreiranim iz vaduha).